Marina Maljković i Pijanista:
Skoro dve godine živimo u opštoj neizvesnosti i konfuziji, gde se način života i pravila menjaju iz sekunde u sekund, ljudi su izgubili apsolutno poverenje u skoro sve aspekte života. Sve manje se veruje u izvore informisanja, odluke političara, institucije, stručnost i profesionalizam kada je u pitanju svakodnevica. Prepušteni sami sebi, svako od nas je preko noći postao neka vrsta eksperta za sva važna pitanja. Novo vreme od nas traži da budemo i krizni štab, i urednici, i stručnjaci, i doktori, i pedagozi i sve ono što pored svog zanimanja radimo u životu. Serijom intervjua na portalu Blica tokom obeležavanje globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti razgovaraće se sa renomiranim stručnjacima i relevantnim ličnostima iz oblasti obrazovanja, zdravstva, roditeljstva, sporta, kulture, medija i društvenih mreža o stanju u društvu i važnostima medijske i informacione pismenosti.
Zajedno, iz različitih uglova, ali o istoj gorućoj temi razgovarali smo sa Marinom Maljković, evropskom prvakinjom, selektorkom ženske Košarkaške reprezentacije Srbije i Andrejom Josifovskim, poznatijim kao Pijanista, umetnikom i asisitentom na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Pročitajte šta misle o uticaju novog doba na kulturu i umetnost i kako nova pismenost menja sport i živote građana.
Pijanista: Da li je budućnost u usklađivanju naših časovnika sa Tiktokom
Svojom umetnošću, porukama, javnim nastupima utičete na stavove velikog broja ljudi. Jeste li toga svesni? Kako se nosite s tom odgovornošću?
Svaki umetnik se verujem, svojim delom trudi da skrene pažnju društva, bilo da je to prvenstveno pobuđivanje lepih i uzvišenih osećanja ili iznošenje vlastitog, kritičkog stava, o nekim događajima i pojavama, koje su od bitnog značaja za društvenu egzistenciju i dalji razvoj. Smatram da umetnost uvek mora da bude društveno angažovana i da umetnički dar treba da bude na raspolaganju zajednici, odnosno da služi uzdizanju duha i razvoju slobodne misli. Jednom sam u školi na času književnosti prisvojio jednu prosvetiteljsku poruku, da su pesnici oči, uši i glas naroda i to je rekao bih, postala krilatica moje životne misije. Biti svetlonosac. Da bih mogao da budem u toj ulozi, morao sam prvo da se školujem, jer jedno bez drugog ne može. Za mene to je vraćanje duga svome narodu i svojoj zemlji, a ako to što radim zavređuje pažnju velikog broja ljudi, onda sam siguno na dobrom putu.
Ko je danas u Srbiji influenser? Šta to znači?
Danas su zaista velike mogućnosti pristupa široj javnosti, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama, tako da i uticaj na kreiranje javnog mnjenja o stanju u društvu i njegovim tokovima, može biti veliki. Uticaji naravno, mogu biti dobri i loši tako da oni, koji se visoko kotiraju na društvenim mrežama-influenseri, imaju tu moć da vedre i oblače društvenim nebom. Prema tome, na ovaj ili onaj način, društveni poredak se može graditi ili se njegovi temelji podrivati. Najveći takav uticaj svakako imaju ličnosti iz javnog života iz sveta glume, sporta, estrade, politike, mada ima i onih koji su svoja kraljevstva izgradili u zatvorenom krugu virtuelnog sveta. Mreže paralelnog dečijeg sveta i te kako mogu promeniti vreme odraslih, ako svoje časovnike ne usklade i prema kretanju poput Tiktok kazaljki.
Ko ima najviše uticaja na ono što Srbi misle, u šta veruju, zbog čega slave, a čega se plaše? Biraju li to građani sami ili neko pravi te izbore za njih?
Statistike nažalost govore da je u Srbiji većinski deo ljudi nepismen i polupismen te je samim tim i sredina u kojoj živimo nalik jednoj velikoj paganskoj kasabi. Primitivizam koji je uzeo maha drži ljude u strahu od nepoznate budućnosti i tera ih da žive u prošlosti i to dalekoj, kada se tek regrutovao red naših svetaca, kojima se danas pale sveće i moli za zdravlje i sreću. U Srbiji se rekao bih, najviše plaše učenih ljudi, koji zbog toga što svojim umom odskaču od ostalih, ne mogu biti ljudi iz naroda, već strani plaćenici i neprijatelji. Zbog toga se na izborima uvek igra na tradicionalizam i nacionalnu kartu i poznatu, narodnu nošnju i naravno pobeđuje domaća radinost. Svetački sjaj je na ikonama, ali u nama odjekuje praznina, jer napolju zvone zvona i praporci zveče. Kakav izbor može imati neuk i preplašen čovek, do onog što mu se prvo, od njegovih najbližih ponudi.
Kakva vrsta “nove pismenosti” nam je potrebna za novo doba?
Da bi se usvajala pravila nove pismenosti treba se prvo opismeniti i produhoviti. Na kraju bih citirao Dositeja Obradovića: “Škole u narod, a ne zvona i praporce“, jer mislim da je za novo doba potrebno da se širom otvore vrata, nauci i umetnosti i naravno da se sve po zakonu radi. Jednom rečju za za novo doba potrebna nam je egzistencijalna pismenost.
Marina Maljković: Ne gledam Facebook profil novim igračicama, verujem svojim očima i utisku
Ima zaista puno aplikacija na svom telefonu, ali najviše prati ona dešavanja koja su vezana za njen posao.
– Gasim notifikacije, sem onih koje su mi potrebne za posao. Ostalo pratim kada stignem. Dakle, opcija na pametnim telefonima da se sadržaj gleda unutar same aplikacije, a ne tako da me “navuče” notifikacija – kaže na početku intervjua Marina Maljković, selektorka naše ženske Košarkaške reprezentacije.
Kako se informišete i kako filtrirate informacije koje vas obasipaju?
U poslu najviše volim lični kontakt ili video snimak kada lični kontakt nije moguć, kako bih procenila nečiji kapacitet. Tako, na primer biramo nove igračice. Ne gledam i ne čitam joj Facebook profil ili Linkedin. Ne verujem marketingu, već svojim očima, utisku i iskustvu. Dok s druge strane, što se tiče mojih ličnih interesovanja koja nemaju veze sa košarkom, za njih i nemam mnogo vremena, tako da ja tražim informacije, ne puštam da one dođu do mene. Na primer, o nekoj knjizi ili nekom novom filmu. Nisam žrtva nekontrolisanih medijskih manipulacija.
Vi ste košarkaška legenda, evropska prvakinja i sigurno vam je košarka u fokusu. Ipak, da li ste u poslednjih nekoliko godina morali da postanete i ekspertkinja za druge oblasti: zdravstvo, informisanje, školstvo?
Svaki trener mora biti pomalo i lekar i učitelj, to je činjenica. Na treningu moram da pravim razliku između foliranja i prave povrede, na primer. Takođe, moram nekad i da edukujem svoje igračice. Na sve to, “Pokret za žensku košarku MM” i “Institut za ženski sport”, koje sam osnovala u Srbiji, pokrivaju sve navedene sfere delovanja. Htela to ili ne – neka osnovna znanja iz svih tih grana nauke moram da imam.
Kako da čovek bude urednik svog iskustva onlajn i oflajn, kako da ga ne preplavi sadržaj kojem je svakodnevno izložen?
Postoji nekoliko načina, rekla bih. Inače, baš usled briga koje vi iskazujete, a koje su neki pravni sistemi već primetili i trude se da ih regulišu, aplikacije poput recimo Fejsbuka, daju vam opciju da sami birate sadržaj koji želite da pratite i da mu sami odredite prioritet. Tako da, za nešto posebno zanimljivo i za mene važno, telefon pišti, vibrira i blješti, a ono manje važno vidim kroz samu aplikaciju.
Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se širom sveta pod pokroviteljstvom UNESCO-a, pod sloganom “Medijska pismenost za sve”. To je još je jedan povod da se svima skrene pažnja kako stvari stoje i da se građani podsete na kojoj adresi mogu da reše nedoumice koje imaju.
Intervju je realizovan u partnerstvu s programom Nova pismenost (novapismenost.rs) koji radi s građanima, medijima, kompanijama, obrazovnim sistemom, influenserima i državnom upravom kako bi se najbolje prakse medijske, informacione i digitalne pismenosti našle među temeljima savremenog i konkurentnog srpskog društva. Program partnerski sprovode organizacija Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Foto Marine Maljković: privatna arhiva
Foto Andreja Josifovskog Pijaniste: Nebojša Babić
Podeli: