Dragan Ilić: Da li sa decom pričamo istim jezikom?
Skoro dve godine živimo u opštoj neizvesnosti i konfuziji, gde se način života i pravila menjaju iz sekunde u sekund, ljudi su izgubili apsolutno poverenje u skoro sve aspekte života. Sve manje se veruje u izvore informisanja, odluke političara, institucije, stručnost i profesionalizam kada je u pitanju svakodnevica. Prepušteni sami sebi, svako od nas je preko noći postao neka vrsta eksperta za sva važna pitanja. Novo vreme od nas traži da budemo i krizni štab, i urednici, i stručnjaci, i doktori, i pedagozi i sve ono što pored svog zanimanja radimo u životu. Serijom intervjua na portalu Blica razgovaraće se sa renomiranim stručnjacima i relevantnim ličnostima iz oblasti obrazovanja, zdravstva, roditeljstva, sporta, kulture, medija i društvenih mreža o stanju u društvu i važnostima medijske i informacione pismenosti, tokom obeležavanje globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti.
Koje su nam sve to „nove pismenosti“ potebne da bi smo se snašli kao roditelji u današnje vreme govori novinar, psiholog, ali i otac Dragan Ilić.
Govore li deca i roditelji istim jezikom? Treba li nam prevodilac?
Svaka generacija ima svoj jezik i svoj sleng. Sećam se kako je moja baba počela da govori “super“, što bi danas bilo “krindž“. Međutim, kada malo bolje razmislim, svaka generacija prolazi kroz slične faze odrastanja, jer se ljudska priroda nije drastično promenila uprkos tehnološkom napretku. Prosto rečeno, ako gledate seriju “Radio Mileva“ , ili “Lud, zbunjen, normalan“ primetićete da se bake ili dede super kapiraju sa unucima. Roditelji su autoritet sa kojim se svaka genracija mora izboriti, pa je zato izuzetno važno kako će se roditelji ponašati u tom periodu. Ukoliko želimo deci da solimo pamet, ili namećemo autoritet, pukli smo! Pustitmo decu da nas nauče izrazima nove generacije.
Šta roditelji mogu da nauče od dece, a šta deca od roditelja? Mogu li nas deca podučiti nekim veštinama medijske i digitalne pismenosti, a šta mi njima možemo da pružimo da bi se lakše snašli u kompleksnom svetu medijskih i digitalnih poruka?
Problem naše kulture je što većina roditelja nije prihvatila da decu moramo naučiti kritičkom mišljenju. Našu generaciju je obeležilo traganje za informacijama, dok generacija naše dece mora da nauči da proceni relevantnost i istinitost informacija. Za to je potrebno steći određene veštine, ali i razvijati kritičko mišljenje. U današnjem svetu moramo naučiti da procenimo ko, zašto i gde objavljuje. Slepo verovanje izvorima dovodi do velikih manipulacija, što je, recimo, naročito vidljivo tokom pandemije COVID-19. Mlađe genercije su možda “tanje“ u nivou opšteg obrazovanja, pa će im biti potrebna neka razjašnjenja, ali zato se bolje snalaze sa tehnologijama, a mi roditelji moramo da prihvatimo digitalno doba, jer to je naša zajednička realnost. Neki roditelji ipak veruju da mogu da žive izolovano, van digitalnog sveta. Ta iluzija je jednako opasna kao iluzija da se nećete zaraziti koronavirusom ako se totalno izolujete.
Da bi zaštitili decu od štetnih sadržaja, roditelji im često uskraćuju internet i traže šifre za naloge na društvenim mrežama, zabranjuju postovanje, podaci su istraživanja programa Nova pismenosti. Šta je pravi način da deci pomognemo, a da to uradimo s poštovanjem?
Najlošiji način je da deci uskratimo Internet, jer je to generacija kojoj je digitalni svet deo realnosti. Za razliku od nas starijih koji egzistenciju delimo na online i offline, deca sve to vide kao jednu celinu. Boravak na društvenim mrežama je za njih jednako važan kao druženje uživo. Ono što možemo učiniti jeste da priznamo sebi i našoj deci da se ne snalazimo dobro u digitalnom svetu i da zamolimo njih da nam u njemu budu vodiči. Takođe, zahvaljujući Priručnicima o medijskoj pismenosti, na svakom uzrastu možemo naučiti kako da Internet koristimo kreativno, a takođe da dobijemo informacije o optimalnom vremenu i načinu korišćenja savremenih platformi. Danas, recimo, sa svojim tinejdžerima možete raspravljati o muzičkim sadržajima, o popularnim serijama i filmovima koje gledaju, poput, recimo, serije Squid Game, koja je dostigla planetarnu popularnost. Iznenadićete se šta sve vaša deca znaju i kako kapiraju svet oko sebe. Ono što je takođe važno, naročito u ranom uzrastu, jeste optimalno vreme koje deca provode ispred ekrana. Internet zato treba da prihvate kao oruđe, sredstvo, a ne kao ultimativno merilo stvari. Poštujte svoju decu, jer o savremenim tehnologijama znaju neuporedivo više od vas.
Govor mržnje, predatorsko ponašanje, zlostavljanje, vređanje, ponižavanje, bizarni, ponekad smrtonosni izazovi – to je realnost društvenih mreža na kojima generacija Z provodi u proseku više od dva sata dnevno. Kako da im pomognemo kao roditelji, a šta je odgovornost obrazovnog sistema, države, čitavog društva?
Kao u slučajevima klasičnog zlostavljanja, važno je izgraditi odnos poverenja. Neznanje roditelja može biti razlog za pogrešna verovanja i strah koji će dete dodatno udaljiti. Lično mislim da treba poštovati privatnost dece, uživo i u digitalnom svetu. Ipak, morate biti dovoljno strpljivi i taktični da sačekate trenutak kada će dete samo govoriti o svojim problemima. Važno je, naravno, da ostale institucije budu osetljive na ovu vrstu problema, pa je bitno kako će reagovati nastavnici, škola, centri za socijalni rad ili policija. Postoji i druga krajnost roditeljske brige na društvenim mrežama. To su, recimo, panične objave na društvenim mrežama, ili roditeljskim Vajber grupama, kada se dele neproverene informacije. Važno je da društvo prihvati činjenicu da je nasilje u digitalnoj sferi jednako opasno i da se protiv njega moramo zajedno boriti.
Kojih pet osobina su najvažnije za bilo koga ko hoće da bude uspešan roditelj u 21. veku? Jesu li roditelji influenseri svom detetu?
Roditelji su, nažalost, po definiciji krindž. Trebalo bi da se izborimo za bolji status u očima naše dece. To je potpuno prirodno, naročito u uzrastu kada deca postaju tinejdžeri i “digitalni buntovnici“. Ukoliko pokažemo kao roditelji kontinuiran interes za teme koje su njima važne, a uz to im pružamo ljubav i stičemo njihovo poverenje, onda ćemo uvek biti u detetovom univerzumu. Nije nužno da budemo influenseri, ali je važno da budemo neko prema kome će dete moći da izgradi sopstveni sistem vrednosti tokom odrastanja. Važno je da roditelj bude autoritet protiv kojeg će dete morati da se izgradi, ali istraživanja pokazuju da nakon toga dolazi faza prihvatanja pa sa godinama sve više prepoznajemo uticaj naših roditelja. Svako ima pravo da pogreši, ali je važno da je u stanju da se koriguje, jer kao što nema savršenog roditelja u životu, tako ga nema u digitalnom svetu. Zato je važno da svet otkrivamo ponovo, očima naše dece, da naučimo da ih slušamo, to je fantastično iskustvo i ja svima želim sreću na tom zajedničkim putovanju. I ne treba zaboraviti da ne postoji “naše“ i “njihovo“ vreme, ono je univerzalno i zajedničko.
Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se širom sveta pod pokroviteljstvom UNESCO-a, pod sloganom “Medijska pismenost za sve”. To je još je jedan povod da se svima skrene pažnja kako stvari stoje i da se građani podsete na kojoj adresi mogu da reše nedoumice koje imaju.
Intervju je realizovan u partnerstvu s programom Nova pismenost (novapismenost.rs) koji radi s građanima, medijima, kompanijama, obrazovnim sistemom, influenserima i državnom upravom kako bi se najbolje prakse medijske, informacione i digitalne pismenosti našle među temeljima savremenog i konkurentnog srpskog društva. Program partnerski sprovode organizacija Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Foto: USAID Srbija
Podeli: